Topola

397

(30) Априла 1846, и конвенција о заузимаву румунских кнежевина са руском и турском војском , потписата (1-г Maja) 1849 године.

№ 1. Окривљујући акт што га je српска народна скупштина предала турском комисару 23. Јула 1840 године.

I. В учил je крив : 1. У томе, што je у прошлој години приаудившп солдате на предају, заповедно скинути с вих одело и тим, преко света вихова договора о предаји. обесчастио их, а оснм тога самоволие заповедно повалити пред Фронтом у блато капел-мајстора Шлезингера и избити на мртво име не разбирајући, je ли он у ставу издржати такав бој или не; исто тако заповедно je те je бијен и саблар X, Јоанес починивши и млога друга недела. Тако дакде он je, противу устава, повредио слободу личности избивши човека невина и који није подлежао казни, јер ако je ову он заслужив, онда je валало тући еве солдате; ако ли je са солдатами било уговорено, да се они по предаји могу повратнти сдободно својим кућама, то je неправедно било тући Шлезингера, који се тако исто находио у редовима тих солдата што су у то време положили оружје под условом, да их мирно распусте кућама; таким поступком он je доста нарушив свој уговор па и сами устав, тим внше, што je додније судским испитом над Шлезингером доказано, да он није крив, ыа да га je Вучић. сматрајући та кривим, и заповедно везати заједно с осталима. који су се више од света желели осветити, и наредио затворим. 2. У томе што je он руководио оне, који су се зеверили не само лишим права на књажеско достојанство династију Обреновића но и са свим искоренити je. То се доказује млогим писмима, која je он писао народним старешинама у то време кад je био наместник кљажевског достојанства и тим, што je он један од оних старепшна, који су се у прошлој години побринули послам у народ комисију под изтовором као да тумане народу устав, а у самој ствари то je било за то, да би се право садашвета кваза на кнажеско досгојанство изменило и на друго лице пренело. То je поступай такав, за који се сваки који се више или маве умеша у подобно дело, може по законима свију просвећених држава назвати бунтовником, за што се увек прописују више казне. % 3. У томе, што je намеравао подићи буну још у време зимве скупштине, кад je к нама дошао наш светли кваз из Цариграда, као што се то може видим из вегових речи, товорених ноћу у вегову дому у присуству млогих старешина’ што су сазвани ради преговора. 4. У томе, што je тајно, по договору са својим једномншленицима, радио на томе да би постао кважевски саветник, преступив тиме устав, којп изреком определив, да зваиија у Србији даје кваз a установлавају се законодавном влашћу. Законодавна je власт у нас кваз у сагласности са саветом ; по томе би дакле требадо, да кваз са саветом у напред реши, jecy ли нужни квазу саветници и тек кад би вихова потреба била доказана и вихова места таким начином установлена, тек тада би долазило, да кваз избира себи саветнике и да их обвародује указом, а не да их порта поставла без знања свију, што ie довела до тога да су ти чиновнице радили на поннжење књаза, разносећи непрестано на страни: ово je царска земла, па тако би требало, да се сви докоравају њему, Вучићу, као што jo он разносио па и сад још разноси. Једном речи тиме што je он начивен за саветнике