Topola

292

били незадоволни били поступком Непира, и у Цариграду нису пристали на услове предложено паши, нододније по убеђевима од стране Француске ине без утицаја Аустрије, Порта препозна Ферманом од 12 Maja 1841 год. Мехмед - Алпјп право наследствене владе у Мисиру, с охраной опет свију оннх услова који су били унесени у пређашву конвенцију, и који су чинили да Мисир већма зависн од Порте, него ли Србија п Румунске кнежевпне. Тада и Француска приступи у сајуз осталих држава, а 1 Јулија те исте године засебни акт Ункјар-Скелешког уговора заклученог између Русије и Порте, би замевен конвендијом , подппсаном у Линдону која гласи: „Његово височаство султан с једне стране, објавлује, да он има тврду намеру од сад чувати начело непроменлнво установлено као старинско правило вегове царевнне, по снли кога свагда je био забравен војничким лађама пностраннх држава улазак у Дарданелску и БосФорску отоку, п докле год je Порта у миру, вегово султанско височество неће допустити ни једну војничку инострану лађу у речене отоке. А вихна величанства, рускн цар, аустријски цар, крал Мацарски и Чешки, крал Француски, кралица сједивених кралевина Великобританце и Иреке, и крал Пруски, с друге стране, обећавају поштоватп то решеве султаново, н радитп по више пзложеноме начелу. Утврђено je такође да потврђујући непрнкосновеност старннског правила османске царевнне, које je изложено у реченом чланку, султан задржава себи ко и пре право, да нздаје Фермане на пролаз лаких лађа под војничким барјаком, које стоје по обпчају на услузп послаништва пријателскпх држава. Његово височаство султан задржава себи да ту конвенцију достави на знаве свију држава, с којн се блнетателна Порта налазп у пријателскпм одношајима, п да нм предложи да приступе пстој.“ Казујућп свој поглед на значеве тога уговора, Гизо вели: да je Порта овим актом била изузета испод исклучне заштите руске и уведена у круг ошптпх европских интереса. Пораз који je иеночетка претрпила Француска био je ослаблен овим уговором: неточно питаве било je позвано на суд европског ареопага; Мисир je остао клијент Француске, Дарданели н Босфор затворени по Ункијар-Скелешком уговору, од војннчкнх држава, бише затворенп сада и од руске Флоте, н тако клучевн од црнога мора, од обе обале мраморскога мора са веговнм отокама, осташе у рукама једне Порте, слабост која jy je могла подчпнитн не само једноме рускоме уилнву, него и уплпву непријателском Русији, што je се већ не једном п дешавало. ( ,6 ). Није могуће а да се овде не напомену речи фонтонове, које