Topola

293

je он написао на једанајест година пре свршетка мисирскога ппхања. „Отоке у турским рукама не само да нас дишавају на југу потребног простора и упдива на псточне посдове, који бп одговарао ведикости п значеву Русије, него могу нас још подвргнути опасностима у сдучају туђег упдпва у Цариграду. Да би се ово избегдо Русија je приморана, ма шта je коштадо, да je њезпн господареРи упдив у Цариграду, и ова je неопходност свагда везује да се и на супрот својих интереса непрестано увдачи у подитичке збрке. Томе се не може краја догдедати, докден je год турске царевине. Ми смо садашвоы војном и једренскнм миром утврдидп за време наш упдив у Цариграду. Но хоРе дн то дуго протрајатп? Ако се пребројн, кодикнх жртава нас кошта та политика, може се брзо схватити, како се она не може одржати. Пре иди после она Ре постати банкрот: стога још нзраније треба томе учинити крај. За то пма два начина: први je начин претворити неточно питаве у сдавенско питаве т. j. развити барјак сдавенизма и православие вере, и на развадинама Аустрије и Турске створити нову веома велику сдавенску државу. Адп ово горостасно предузеРе, ког je успех тиме сумвивији, што сдавенски народи, прем да су сидни на броју, јунаштвом и самопрегоревавем, ади нису у ставу да га изврше у борби са целом западном Јевропом. Благоразумна политика захтева да се то непредузима, да се о томе и не мисди. Остаје други начин. Он je у томе, да се подели данашва Турска на две државе: једну хришРанску на балканском подуострву, другу мухамедовску у Мадој Азпји. Овим подедевем ми Ремо доспети да се пред нама отворе отоке и да се осдободе једноверци и једнопдеменици наши испод турске вдаде. И све се то може извшити без ремеРева јевропске равнотеже. Због овога, да би постигли ову намеру ми можемо и дужни смо да нађемо сајузннке. И тако ево каква треба да je наша намера за у будуРе време. . . .* Ади се није бринудо да се ова намера постигне и није могла бити остварена с тога, што се на место огромног источног питава ставило иди такво опширно сдавенско питаве, не узимајуРи у рачун, да je решеве вегово могло да буде такође поцепано на дедове, по засебним народностима; иди je вдадада друга мисао, да се створи на балканском подуострву једна држава, па je та мисао терана до друге крајности, и бравени су Грци више него ли јужни Сдавенн, чему се заиста дуго време и подчивавада руска политика, особито у бугарском црквеном питаву. На супрот овој мисди, сами су Сдавени 1848 године изнеди на видик мисао Федерације (сајуза) ; ади и ради тога најпре je бидо потребно да се поднтнчки осдободи свако