Topola

295

ревина мир.“ Није се чудити што још није бида прошда ни једна година од декембарског преврати, кад Наполеон 111 се умеша у одношаје Русије наспрам Порте, и повуче за собой веРи део Јевроие у рат, којп je стао живота по миднјуна људи, и трошкова до 7 мидијарда Франака, па je и опет уверавао да je Француска вдада ступила у рат јединито ради заштите сдабе државе од намишљаја сидне државе, и ради одржава јевропске равнотеже. „Je ли истина да су две гдавне државе које су водиле рат са Русијом, пита у својој посдедвој квизп историк друге■Франдуске царевине Диноје, je ли истина да je од стране Француске и брптанске вдаде учешРе у рату било тако сдободно од дичних интереса, као што су се стирали да то докажу у Француској? Не видимо ли ми да je било корпсно Ингдеској да начини Франдуског дара својпм сајузником на место непријатеља, једно иые ког je тако пдашпдо веРпну Ингдеза својпм историјским споменима? Није ли било Ингдеској корисно подиРи н>ена два супарника, једног противу другог, у нади да Ре они мадаксатп у узајамној борби ? Није ли било пријатно Мнгдеској упропаотити фдоту једне од две велике јевропске државе морске, сиде којих кад би се сједнниде, могде би успешно да дејствују противу сиде Ингдеза, накратко ослабивши руску Фдоту, насдађаватп се призором односне сдабоштине противу себе усамљене Флоте Франдуске? У то je време Пнгдеској бидо корпсно, с помору Франдуске снаге, дајош впше рашири круг сдободнпх пијада за њену трговачку радњу. ВеР je једнпх ових користи бидо довољно за Ингдезе да се реше да учествују у рату. Ништа не мари, и ако она није увеРада својих земаља на истоку ни саједним острвом, ни пристаништем, ни стратегичким местом, ради будуРег ојачава своје вдаде на морима Певанта. Што се тиче погдавара Франдуске вдаде, за н>ега je потреба војне пстйдада из дичних користи, којима je претило унутрашве ставе Франдуске после преврати 2 Декембра, њему није бидо потребно никаквих освојења на опширној просторији османске даревине: вему je нужно бидо освојити нетто друго, него саму Француску, Француску опозидиону и Француску народну, ратоборну. Света су места у Падестини одавно веР бида под заштптом Франдуске ; ади она са дакомисљеношРу, која je сдична само лакоми едено сти везпнпх Философа, пренебрегавада je своја права; и у оно време кад je Руспја заиста заштиРавада грчку веру, Француска je допуштада да себе омаује празним Раскавем гркоФнда. Шта више Француска je бида потпуно равнодушна 1850 год. кад je један везпи конзуд био тако поштен да пронађе свој подожај у Јерусаднму да се не ноже впше