Topola

296

да подноси, дао je приливу Франдуској влади да се обрати Порти са захтевавем да нспуни уговоре. Француски je конзул у Цариграду дејствовао неодступно, и министар иностраних дела у Паризу je одговорио на иитава Русије н Турске са таквим очигледним хладнокрвијем о делу, које je заподео један вегов подчнвеник, да je руски цар нашао да je могуће у сопственоручном писыу посаветовати султану, да не даје томе послу великог значаја, и оно се није покренуло у напредак до краја 1851 године. Но се сврпшо декембарсеи преврат, ипитаве, које се пре држало да je пиштавно у Француској, наједанпут доби највећу важност; што се нпје могло задобити Ероз две године, добило се за некаква два месеца. Ставе ствари, које je ностојало у Јерусалиму више од 60 година морало се изменит Но се Турска волебала, велнкп везир, приставши да задоволш захтевава Наполеонова, изгуби своје место, и Аатини не само да не добшпе оно, што им je било обећано, но шта више изгубише право да се исЕључно Еористе у јерусалимској дрЕви Еубетом Вознесенија. ФрандусЕИ резидент остави Цариград, али се по том морао вратити натраг, као посланик на војничком пароброду „Карл Велики“, коме Порта после неколико колебава, сагласи се да даде допуштеве да слободно проплови кроз Дарданеле, противно уговору 1841 године. Захтевава руске н Француске владе кроз то дођоше у сукоб. Новембра je Порта пристала да попусти Фравцуској ; али руски дар позва грчког патријара да изађе из Јерусалима, ако се и најмаве што промени у већ установи еном тамо реду ствари. (° 8 ) Што се тиче других велиЕих држава, Прусија није имала никакве потребе да се меша у питаве о светим местима; a Аустрија, скорашвп прпјатељ Руспје, кога je она спасла од погнбпје, из почетна je примала тек маловажно учешЬе у томе питаву. Она je већ одавно навикла, да латпнске хрпшћане на истоку заштпћава Францусва и везини делателни агент, и сврх овога није било такво вено представништво у Цариграду, да би се она могла енергички да истакне у овоме питаву. Необично важно место цесаро-кральевског аустријског интернундија (посланика) код високе Порте, које су пређе запремала лида намевена за највише државне дужности, није било овда никпм заузето, jep je измену Турске п Аустрије била ладноћа, без мало да се прекину днпломатскп одношаји због заштите, којује Порта, поставшп слепо оруђе јевропске пропаганде, владајућп се по саветима Француске и сасвнм не познавајућп своје интересе, учинила маџарској инсурекдији и везиним вођама. Продужеве таквог става ствари, при општем положају става ствари у осталој Јевропн , које je