Topola

297

свакил даноы постајадо све опасније, ни у кодико није одговарадо користима обе те државе. Ади су иријатељски одношаји могли бити повраћени међу аила тек онда, кад би Порта дада аустријском правительству могућност у свила сдучајевима досљедно и енергички да се држп политике, сходне с њенпм сопственпм янтересима. Осим ове гдавне стварп, требадо je решити још многа друга већ одавна нерешена питава, тесно скопчана с дипдоматским достојанством аустријске царевине я са охраной поштовава, које je она хтеда да ила на Истоку. Еа свелу толе прядруже се још тешкоће по стварла дрпогорскял, које су 6ani 1853 год. достигде до врягка замршености. Ми нелало потребе да говорило како су поникде и развнде се те тешкоће. Доста je рећи, да je Порта већ бида спремна да пошље значајну убојну снагу, да прилора Црнугору да припозна над собол везину врховну вдаст, niTO су joj Дрногорди вазда одрицади, позивајући се на пређашву своју салостадност и осдавајући се на непрекпдно покровитедство Руснје. За овај лах прпдику за раздор дади су саля Црногорци, који су упади у Турску. Нападаве на Спуж и Жабљак, изпочетка успешно, у даљел своле току прпвуче на границу Дрне Горе турску војску под заяоведништвол Омер-паше. Може бити да je аустријска вдада у налери, да великодушно и безкористно пологие, надазећил се у таквој опасности становништву Дрне Горе, илада на уиу да осдободп Црну Гору од руског „покровитедства“, које су Црногорци одавно припознавадп; ложе бити да су на то побудили аустријску вдаду ондашви везини одношаји с Портол и рода, какву je по предлогу веном онда вршида у квартиру Омер-паше реводудионарска пропагадна. Еако било да било, тек je Аустрија одпочеда решитедне лере, које су заједно с тиле мораде да прокрче пут да се обнове пријатељски одношаји вени с осланскол даревинол. Јануарпја 1853 год. дође у Цариград Феддларшал-дајтнант граф Л.ајнинген као изванредни посданик аустријскога дара. Суштина веговог задатка, који лујебио наложен, бида je ово: Прекинути посао о бегунцила из Маџарске, прекратити свађу с Црнол Горой и објавнти, да сало на тил усдовииа логу бити повраћени пријатељски одношаји Аустрије с Портол. Прикушьаве огролне убојне снаге на границала Хрватске и Дадлације, под заповедништвол бана, Феддцесхнајстора барона Једачића, коле je бидо заповеђено, кад Порта не прими оне усдове да нагрне у Турску, а ово je рађено с том талером да се подпомогну захтевава аустријског пуномоћника у Цариграду. Заједно с тил дође на дрногорску границу, где je претила највећа опасност, комесар двора аустријскога ђенерад-ађутант, а у исто доба, један од