Topola

298

випшх офидира аустријског ђенерал-квартирног штаба, оде у главна логор Омер-пашин, и преволега да се задржи од даље војничке радве дотле, док не дође извештај, какав je успех имала препорука дата Фелдмаршаллајтнанту грофу Лајнингену. Аустријски пуномоћник добив одбнјајући одговор, веЬ. се снремао да оотави Цариград; но у последве минуте Порта се предомисли, и б езпрекословно приставе на сва захтевања аустријска. Овако су одношаји Аустрије према Турској били обновљени на тврдоые темељу, а одмах затим за посланика аустрпјскога у Цариград бп одређен бивши минпстар трговине, барон-Фон-Врук. (") Но у одношајнма Турске наспрам Русије, кроз ово време, увлачила се напротив непрекидно растећа узајамна раздраженост. У Јерусалиму je био свечано прочитан Ферман, у корист латинских калуђера који je израдио Лавалет; тај je Ферман давао им неке повластице, што се тиче приступа витлејемској дркви, и гробу св. богородице; те повластице Русија je узела као нападаве на права православне цркве. У сваком случају ова попуштања Портина, у корист латинства у опште, сматрану су за победу Француске дипломатије над руском, а баш у томе и садржавала се суштина питава. Опет се покретало питаве о поштоваву Русије на истоку, о оном утицају и нравственом господареву, које je она с помоћу давнашве политике дипломатске вештине и материјалне снаге успела да задобнје у продужеву 150 година. Фебруарија 26 ђенерал-ађутант кнез Мешпиков, праћен млогобројном и сјајном свитом оде као изванредни посланик дара Николе у Цариград; 29 пријавп се велнкоме везиру, а 80 министар иностр. дела Фуад-еФендија већ je дао оставку. Много су се препнрали око тога, треба ли, или нетреба дужност дату кнезу Меншикову сматратп за последицу препоруке пзвршене графом Лајнннгом. У Европп je у опште владало мишлеве да су кнеза Меншикова послали у Цариград с намером, да се не изостане од Аустрије, и да се достнгне онакав нети резултат какав je достигла Аустрија тако брзо и изненадно. Но пма основа да се миелн, да je шшьаве кнеза Меншпкова било решено и припремљено веЬ онда, кад још нису биле извршене енергичке мере аустријске, које су зачудиле и Петроград и Европу. Још пређашве годпне у јесен у Русији су биле учивене прппреме цељ којнх je била да се прибегне томе одсудном дипломатском кораку, па на случај ако Порта неби попустила, да се отпочне војеваве. Цар Никола прегледао je корпусе јужне руске армије п ковице, која je била у војничким населбпнама, био je у Криму, где се пред внм потови пут правила црноморска Флота, прегледао