Topola

304

ратовава и без великих жртава утврди свој уилив у оннм местима северно турске где je до тога доба искльучно владао руски утидај. Од Аустрије сасвим није било уовоме случају оне дрне неблагодарности којом je обећао да зачуди сав свет бечки мпнистар кнез Шварценберг. Аустрија je само хтела да обнови своје значење на доњем Дунаву и смнслила je да пстисне Русе из румунскпх кважевпна. Жзвршити то није било тако тешко. Још 9 Декембра 1853 г. начелник турске војске у Вугарској, послао je кнезу Горчакову, начелнику руске војске захтеваве, да изађе из дунавских кнежевина; тога истога дана адмирал Дондас добпје позпв преко лорда РетклиФа од Порте, да ступи у Босфор са флотом која je била под веговом командой. Наравно да je кнез Горчаков једва удостоји одговором захтевава турскога команданта. С тога се могло очекивати да Ь.е прва јека топовских танади зазујати брзо на довем дунаву. Но се иначе доводи. Војничка радва отпочне се далеко од дунавских кнежевина, на граници азијске Турске, онако исто, као што je првн дппломатскп повод к рату био заподенут у далекој Палестпнп. У осталом на Дунаву кнез Горчаков који je командовао не тако великом војнпчком силом, и којн нпје био подпомаган с мора није могао одпочети нападај. Осим тога сагласно са уверававима која je дао цар Никола аустријском цару и прускоме краљу у Олмуцу и у Варшави, која су потврђена шта више после објаве рата од стране Турске, руске војсковође морале су се ограничаватп само одбранптелном радвом на левој обалн Дунава. Преко свега тога распарчаност и онако незнатне бројем руске војске било je још неопходна последпца и полнтпчке поруке дате кнезу Горчакову. Програм je руске политике био, да заузму Влашку' и Молдавску, да господаре у вима и да распростнру руски уилив у обе кнежевине. Таква се дел могла постиЬи тек размештајем руске војске свуд по кнежевпнама, прнсутност које чинило се да je то више потребно, што су одмах после отпочетка војнпчке радве Гуспје с Турском, господари по заповести Порте оставили своја званпја, и отшили из кнежевина, у ком случају правителствена власт у Влашкој пређе у руке административног совета у ком je председавао руски ђенерал ађутант барон Будберг; у Молдавијп je дужност руског комесара извршивао ђенерад Сакен. Од своје пак стране и Омер-паша пмао je важне узроке да непрпкушьа сву војску на једноме месту, и да се уздржава од настуиајућег кретава на Букарешт. Западне државе још нпсу биле у рату с Гусијом, и са свпм нису се још тако безусловно обвезале да бране Порту, да бн она, преду-