Topola

зямала па ма шта je коштало да папада, Да 6и она с поуздањем могла очекивати од њих помоћи; сама пак Порта није била кадра сво ј им сопствении средствима да доведе до срећног свршетка ма какво год оппшрно предузеће. Међу тим на азијском мегдану ратовала, нападне 26 Новембра на Риза-пашу, Андроников, а на Ахметпашу 1 Декембра, Бебутов код Башкадик-Пара: обе турске војсковође претрпе одсудан пораз, и војска je њихова била сасвим потрвена. Главне турске војсковође у Азијп Селим и Абди-паша нису смели изаћи из Ерзерума и Карса, да помогну подчинении пашама и да спасу најбољи део љихове војске , jep je тако велика била њихова неспособност и немарљивост. Нападај Турскп на руско Закавказје не само да je био одбијен , већ Руси сами нагрну у Турску. Азпјска тур ска војска, на дуго време била je уништена, и Шамиљ, којн je ваљао да нзађе у помоћ Турциыа из Дагестанских брда на овај мах нигде се није видео. Око тога доба руска Флота одржи код Синопа не мање сјајну као и неочекивану победу. Новембра 18 руска ескадра под командой адмирала Нахимова, прикрпвена густом наглом приближи се Синопском пристаншпту и сасвим уништи 11 турских војничких лађи над којима je заповедао Осман-паша, и које се биде склониле у томе пристаништу од одује, која их je стигла на путу кавказкој обали. Тај војнички догађај разгласа се по целој Европи и учини велики утисак. Од њега се отпочео како у опште мисле, нов и најважнпјп обрт у неточном пптању, jep je непосредна последпца тога догађаја (премда после 5 недеља) била да сајузнпчке Флоте уђу у Црно море. У осталом важноет и значај овога догађаја био je и сувшпе преувећан. Разлике у томе није било становале ли сајузнпчке Флоте у безнкском заливу или упдовпле у дрно море и стаде на ленђерима код замака који бране улазак у Босфор. Прошав 26 Октобра кроз Дарданеле, оне су већ премашиле динију која дели војну од мира. . Дипломатија и после битке код Синопа уердно je радпла о помирењу. Држећи своје седнпде у Бечу, као у некой стадном п посреднпчком суду, конФеренцнја посланпка подписала je 23 Новембра нови протокол, и придружила je истом истоветну заједничку ноту, у којој четпри државе поручују својим представнидима у Цариграду да позову Порту, да се прпдружя томе протоколу. Али je овај други посреднпчки предлог већ бпо предупређен у Цариграду онамошвпм дппломатпма, који су пре него су добили поменуту бечку ноту и независно су од ње склонили еднчан проект и подпели Порти да га потпише. У своме одговору од 19 Декембра Репшд-паша одрекне се

боб

СРВИЈА И РУСИЈА.