Topola

306

п од једног п од другог предлога, премда учтпвпм изразима. Истина п после овога у дипломатскпм канцеларијама трајала je још значајна радња, ппсале ce многобројне ноте н депеше, појпма се до стварпе објаве војне Руспјп мењалп између себе европскп кабинета Шта впше, н у догодпвшем ce 24 Декембра ступању сајузнпх Флота y дрно море, дппломатпја нпје хтела да впдп узрок рата (casus belli). У Јевроип ce све још као бојалп отпочетп ратовање. На послетку, бн примљено веома чудновато решеве које није одговарало нд војни нп мпру. Сајузннчке државе назначе Русијп погранпчну лпнпју у Црноме пору, преко које да не прелазе војнпчке руске лађе, a кад би прешле, то да их одбпју непријатељске лађе. Русија je захтевала да јој ce објаснп та мера, али на вена питања западне државе не дадоше одговора. Истина клупче дипломатскпх иреговора није било сасвим размотано, али у размењаваним депешама били су узајамни прекори. Тако исто и лнчна коресподендија владаоца руског са Француским, како je била вођена јавно пред целом Европой, могла ce држатп тек за преписку којом се праштају, наравно врло учтиво, али не без раздражености. Међу тим je Руспја покушала да Аустрпја и Прусија буду неутралне. Такав je предлог иоднео обема државама у име рускога дара ђенерал ађутант граф Орлов, којп je био са особитом поруком у Бечу Јануарпја месеца. У овом случају и опет рускп двор нпје прпмао нпкакве друге обвезе, осим да по савршеном склону новой положаја Истока, он позове своје саветнпке на световање. Најмаве je могла на то прпстатп Аустрпја, којој je шпреве рата п народњег покрета на балканском полуострву могло дв прети великом опасношћу. У слови су били тако незгоднп за Аустрију да нису могли битн прпмљенп, и 3 Фебруарпја граф Орлов оде из аустријске престолнице непзвршившп оно ради чега je био и дошао. Аустријскн кабинет циркуларом од 10 Фебруарија објавп онај положај који он може а и мора да прими на спрам рускпх предлога. У то време првп пут у званпчном дппломатском документу било je споменуто о размештају аустрпјске војске на јужној гранпцп царевпне, с том намером да утпче на ток догађаја. Таком објавом одношајп Аустрије наспрам источног пптања изјасне се подпунпје п одсуднпје, и готово у то исто време нпје било више нпкакве сумње , шта ће дале радпти француска и пвглеска. Еоресподенцпја пнглеског посланпка у Петрограду, сера Хамилтона Сејмура, с веговпм мпнпстарством, рускп меморандум 1842 год. којп je предао пнглеској дар Никола приликом рад je био у Инглеској, лорду Абердину, и пзазване тим документом