Topola

307

депеше биле су поднешене парламенту и дадоше прилику западним политпчарима и публидистима да вину на саможиве и прекомерне планово руске, којн као да прете опасношћу европској равнотежи. Утисак тнм проузрокован нвје се могао веЬ. ничнм впше да нзглади. Особито у Инглеској, коју су везини трговачки интереси приморавали да стрепи за судбину Турске, јавно je мневе сада било ускомешано већма него игда. Тамо већ пису подстрекавали на борбу него су je неодступно тражили; сам je парламент заповедајући захтевао рата. Фебруарија 28 Ингле ска, Француска и Порта ступише у сајуз за одбрану и за нападаве, а 1 Марта инглески конзул у Петрограду предаде канцлеру руске царевине ултимат западних држава и непроменљиво вихно захтеваве да иступи руска војска из дунавских кнежевпна. Русија нпје одговорнла на то захтеваве. Марта 16 Француски министар Фувд јави сенату и законодавном телу, да je дар Наполеон у име Француског народа објавио рат рускоме дару. Тога пстог дана у скушптини лордова н у довој скупштини би прочитана посланица кравичина, у којој се јавља да од овог часа je Велпкобританска п Прска у рату с Русијом. Другог дана и у једној и у другој држави бише обнародоване прокламадије о војни. Одговор руског дара на ту нрокламадију био je прелаз вегове војске преко Дунава. ( 102 ). У радви руске војске у Малој Влашкој, многи су тражили свезе са околностнма, које нзнајпре нпсу обратпле на се пажву, али у то време, т. ј. у почетку 1853 год. добије претеће размере и узнемири државе које су биле заинтересиране у неточном питаву. У брдпма Тесалије плане устанак, који je очигледно стајао у свези са грчким правительством, па je претио да се распростре мало по мало од граница грчких преко старог Епира до МаРедоније и Албаније. Од времена Али-паше јанинског Албанија се била готово ослободила испод власти портине, и покоравала се само полусамосталннм својим старешинама. Устанак тесалски нађе за се пробитачну земљу и могао je рачунати на знатну помоћ од стране Арваута. Кад би тај устанак допръо до на шьоснату узвишеност иза Манастира (Битова) и Скошьа то би врло лако могао пружити руку изнајпре преко Приштине и Новога Пазара Србији, и без тога већ узбувеној, а леву незадововним становницима Босне и Хердеговине, где je од времена последве експедиције Омер-пашине премда и било тихо, али je буна и опет још тивала под пепелом. У Јевропи нису имали сасвим право што су проклињали тај устанак и мрзили на вега. Навивали су га прераним и незаконитим, но он je био тако исто законит као год увенчани пал-