Topola

308

мол лучеништва и прослављени јуначким делима устаници грчкн или српсЕИ устанак. Њега су проклнвалн само с тога што су га прпписивали русЕим тежвама. Но и грчки устанаи, Еоме je цела Јевропа уназала саучашћа, нису покренуле вође паликарске. Они су били само оруђе вегово, а он je поникао у свед великога поврета хетерпста 1821 године; понрета еоји je се сад само прптаио до згодног времена. Но у ондашвим приливала тесалскн устанак био je сасвим непријатан јевроиској дипломатији, jep je ослабвавао силу портину, подлоравао je да одели у Тесалију знатни део тусне војске, и по своме наравственом утиску био je најбови савезник Русије. За Аустрпју je тај устанак могао имати још већи значај у свед геограФског ноложаја суседних с воле области турске. У Србији није било још устанка у свед борбе унутрашвпх партаја, но колешаве je у тој покрајнни непрестанце -расло. Још у Декембру аустријске власти набасаше на траг јужнославенске пропаганде која излазећи из колитета политичеих бегунаца, шираше се међу јужним Славенима Аустрпје и кнежевине Србнје. Дознало се да се тада склонило друштво, под иленол „славенски сајуз“, Eoje je написало за се устав и била лу налера, да се користи еолиео се год више ложе забунала на истоку, те да узбуди општи устанак јужнославенских плелена. То je друштво имало врло лного приврженика у средини партаје која се навивала велико српска партаја, која je поникла после недаће 1849 г. и тежнла да створи једну велпку српску крав евину. С друге стране, тако су исто били опаснп за Аустрију лногобројнп лацарски п повскп бегундн , који се искупили у Видину и Нишу, и јавно заштпћаванн впдинским градоначелником, Сами-пашом, свакојако се старалн да праве тегобе лрској Аустрии. Ови су људи такође нашлн средства да распростру свој уплпв у суседној са Аустрпјом, Србпјп, где су налазпли згодно склонпште и удесан ослонац за своју даљу радву у Мајданпеку, где се било искупило мноштво служећих људи од свију народа. Непрестано растеће унутрашве кретаве у српској кнежевинп оснажило се још више над се чуло о покрету буне soja се шири у Тесалпји и Албанији, п брзо je нашла за се згодан пзговор кад па јужној гранпцп Србпје стадоше се лрпкупљатп значајне голиле Турака којн су имали ту налеру да пресеку бунтовницпма саобраћај са Србпјом. У почетку Јануара Турци допру до околина Ужнде, где им се у сусрет одмах крену Србп с војском. Такил су начпном у унутрашвости кнежевине већ стајале једна против друге наоружане нерегуларне голиле, и дововно je било најлаве варнице па да се запале нагомилане запаљиве матерпје. Руска je војска била расле-