Topola

Мајка му одсече прамак косе плаве Па га даде оцу (п он га је чув’о Све до гроба свог). Сад махом скочп, дпже торбу своју, Одмахну руком, оде у свет бели.

Кад свану данак који Енох рече Анија позајми дурбпн од суседа Да кроз њега гледа. Бпд’ла је лађу, ал’ залуду мука, Пл’ не знаде дурбин опружит да буде Како оку треба, Ил’ јој рука дркта држећ га високо, Плп беше мутно стакло илп око, Ал’ га вид’ла није; Док он рупцем маха са палубе брода Гледећ’ тужнпм оком своје среће кутак, Дотле брзо промче и брод и тренутак.

Анијипе очп пратиле су једра Док пх није сасвпм море прогутало,

16