Topola

Впђаху га само ко у маглп еекој Далекој, далекој

II тако је прошло десет годпн’ дана Одкад Енох оде рад детпја спаса, Па од њега нпкад нп трага нп гласа.

А ггред вече једно прохтело се деци У шумарак поћи п лешњпке брати, Мајка ће пх водпт’; Па и „отац Фп.тпп' - (већ тако га зваху) Кад би п он хтео, деца га мољаху. Нашла га у млину брашнава одела, Баш ка’ вредну пчелу у медљаном праху. „Ходп, бцо, ходп!“ Фплпп нема каде. Ал’ га мала хајка гонпт’ не престаде. И он се насмешп, пћпће, да шта ће; А зашт’ не би пш’», та п Анпја ће.

Кад се пењаху узбрдпцом горе, Баш на по пута, где се грање свело

24