Topola

63

БЕЗДУШНПЦИ

'брашно, па почела да пржи на зејтину. И док је она ово радила. непрестано су две мачке око ње преле и увијале репом око њене сукње. Ко је тога дана пред вече прошао поред Пурине куће, морао је осетити мирпс од запрженог пребранца и пржене рпбе на зејтпну. По неки су одманули главом и прошаптали : „Међер зна бог шта ради !... Ето за што нас мори две године глад !... Часни је пост па још чиста недеља.... а ови прже рибу на зејтину и крвљају !...” Али то није било за Пурину кућу никакво чудо. Колико се пута десило, да се у његовој кући уз божнћни а по кад што и уз часни пост пекли прасци и готовила мрсна јела, кад су каква господа с газда Симом Ћатом долазпла Пури на ручак ил’ вечеру ?!.. (( Није грех у јелу, већ у злуделу!“ рекао би газда Симо Ћата, кад би се о посту повела реч. У осталом он је впше волео рибу но месо. Нарочито је радо јео пржену рпбу на зејтпну. Он не би ручак рачунао ни у што, на ком не би појео бар једну суву кесегу ; а кад би чуо. да је који алас уловио у Дрини ма и најмању младицу, он би с’ места поелао чича Ранка бпрова ил’ ма кога другог да се риба у село њему донесе И док би риба дошла, он би се постараб где да се зготови. Обично би одлазно газда Вулу Брбп, код кога је : поред остале згоде, увек било и добра старог вина.... Газда Симо Ћата био је доброг °ата : 3 век би се нашло ко ће за њ’ ревену платити.... Сад нам је већ јасно, за што се у Пуриној кући спремао пилав с моруном, готовила кисела рибља чорба и пржила риба на зејтину. Па како је сав комшилук знао да се у Пуриној кући спрема голема вечера, то се и од деце није могло сакрити. Беше их се око десетак искупило и навешкало на капији Пуриној. Међу њима беху п два синчића Радована чича Пејиног, оног истог злосретника , чију је