Topola

64

БЕЗДУШНИЦИ

кућу газда Симо Ћата купно на јавној лнцнтацији и препродао је општини за сеоску судннцу. Деца ова жељногледаху у авлпју Пурпну. Она бн можда и у кућу ушла, алн су се бојали од проклетог> зељова , који од врата не одмицаше. II њега је очарао мирис јела. па се необично провреднпо : Већ се неколико пута налетао на децу и жестоко лајао ; а кад би деца побегла, онда би се он, машућп репом , вратно п опет чучнуо пред кућна врата, те њушкао мирис пржене рибе , који је из куће долазио, и с часа бп на час тужно заокпчао баш каода је хтео рећн : (( Болан, болан, немојте нп мене заборавптн !..” С’ Јелом Гачпћевом бејаху дошла и њена деца; њен најстарнјн синчпћ беше одвећ несташан пакосан. Он је неколико пута натуткавао зељова на децу , што су се на капију пела н у авлију вирнла и чисто завидила деци Јелнној што онако слободно трчкарају час у стару кућу , где се готови , а час у нову , где се трпеза за госте поставља а и зељов им нншта неће. Деци Радована чича Пејиног не даде белај да оду кући онда, кад их је зељов с' капнје оторао. Она се опет вратпше н на капију попеше; али п как'о неби?! у кући Пурпној готовчла се вечера , а она јадна од јученишта окуснла нису! Чпнпло им се, да ће се п њима. ма гата дати, да окусе. У том онај Јелин несташко нстрча на улицу и за собом остави капиџнк отворен. .. Кад хоће несрећа да. буде хоће! Он се злобно поднесе малом Станисаву, млађем синчићу Радованову, под сам нос, па му заједљиво стаде пркоситп ; (( Ја имам пржене рнбе, атн немаш! .. Ја ћу да вечерам с мајком,... тебп не дам, не дам — да цркнеш !... п Станисаву се даде на жао, он брнзну у плач. Али у тај нстн мах зељов јурну као помаман на каппју, па уад смотрн, да је капиџик отворен, он нзлетп на улицу.,..