Topola

66

БЕЗДУШНИЦЦ

слика, која представљаше старца, који је повук’о добар вучљај бурмута, па се спремио да изараменпце кине. На другој странп беше та пста слика престављена после кнјања. Лице у старца изгледаше весело . а две крупне сузе потекле му низ образе. Вид’ло се, да се старац добро искпјао, па се чисто смешп што се имало благодарити изредном дејству добра бурмута. Неки, који се у вештини слпкарства разумеју, тврдили су. да су слике на бурмутици, вештачкн изведене. У осталом ово се могло и веровати, кад се узме, да је газда Симо Ћата ову бурмутицу добио на поклон од неке одвећ уважене личности на скупштини баш оне годпне, кад је усвојен ((закон о сеоским дућанима”, за који је , кеко се прпча, гласао и газда Симо Ћато, што ми овде с опрезном оградом напомињемо Газда Спмо Ћата је од некуд мрзио на варошане, па за то, ваљда, и на варошко одело. Он би обпчно рекао: (( Гуњ п опанак то је народ, унпворма то је народна власт.” Па и опет он нпје хтео понети ни гуња ни опанка. Њему се чинило, да је он увек нешто впше од сељака. Ту је разлику хтео да покаже и својпм ношивом. Чакшире од Фпне зеитуни чохе с малпм пачалуцима од свпленог скадарског гајтана; горе копоран од праве турске ћитабије извезен мајсторским каришик-везом, а по врх копорана кратко верменче од праве бринске четворне чове, опет с дуплим скадарскпм арчом то су аљетцп, које је газда Симо Ћата носио и зими и лети, и свечапиком и нако у радне дане. Сва разлика у Ћатпну руву ова је: лети је носио сламни шешир, ана ногама плитке цппсле од (( викс-ледера м и чарапе од вуне исплетене п куповном вунпцом лепо нашаране; а зпми астраханску шубару и чизме до преко колена. Од сеоске рукотворпне волео је тканице и крмезом обојене подвезице с малим кићанчицама, поткићеним ситним шљокицама. Он се вазда носио