Topola, Jan 01, 1881, page 74

66

БЕЗДУШНИЦЦ

слика, која представљаше старца, који је повук’о добар вучљај бурмута, па се спремио да изараменпце кине. На другој странп беше та пста слика престављена после кнјања. Лице у старца изгледаше весело . а две крупне сузе потекле му низ образе. Вид’ло се, да се старац добро искпјао, па се чисто смешп што се имало благодарити изредном дејству добра бурмута. Неки, који се у вештини слпкарства разумеју, тврдили су. да су слике на бурмутици, вештачкн изведене. У осталом ово се могло и веровати, кад се узме, да је газда Симо Ћата ову бурмутицу добио на поклон од неке одвећ уважене личности на скупштини баш оне годпне, кад је усвојен ((закон о сеоским дућанима”, за који је , кеко се прпча, гласао и газда Симо Ћато, што ми овде с опрезном оградом напомињемо Газда Спмо Ћата је од некуд мрзио на варошане, па за то, ваљда, и на варошко одело. Он би обпчно рекао: (( Гуњ п опанак то је народ, унпворма то је народна власт.” Па и опет он нпје хтео понети ни гуња ни опанка. Њему се чинило, да је он увек нешто впше од сељака. Ту је разлику хтео да покаже и својпм ношивом. Чакшире од Фпне зеитуни чохе с малпм пачалуцима од свпленог скадарског гајтана; горе копоран од праве турске ћитабије извезен мајсторским каришик-везом, а по врх копорана кратко верменче од праве бринске четворне чове, опет с дуплим скадарскпм арчом то су аљетцп, које је газда Симо Ћата носио и зими и лети, и свечапиком и нако у радне дане. Сва разлика у Ћатпну руву ова је: лети је носио сламни шешир, ана ногама плитке цппсле од (( викс-ледера м и чарапе од вуне исплетене п куповном вунпцом лепо нашаране; а зпми астраханску шубару и чизме до преко колена. Од сеоске рукотворпне волео је тканице и крмезом обојене подвезице с малим кићанчицама, поткићеним ситним шљокицама. Он се вазда носио