Topola

65

ВЕЗДУШНИЦП

Деце стаде вриска. Хтедоше да беже. Било је доцкан. Зел.ов их у два-три скока.стиже и као бесан скоии на малог Станисава. Дете писну и паде; а зељов га стаде клати као курјак јање!.. II док су жене из кућа на писку деце истрчале да виде шта је, -- дотле је зељов свршпо своје. Дете је лежало у блату. сво у крви ; а зељов је скакао око жена као да им је бог зна какву услугу учинио.; У тај мах долети и Селена, мати несретног Станисава, па кад виде шта је зељов учинио од њеног детета, она писну као гуја, паде по детету, стаде га дрматп, викати, превртати и —страшно ; дете је мртво!... Детиња јабучица под гушом беше прегрнжена, десни обрашчић одваљен, трбушчпћ раздеран, лева ручица смрскана и два прста на десној руци одгрижена. Страшан призор. И деца и жене беху се скаменили. Само је зељов још једнако махао репом и умиљавао се. А несретна мати шта је она радила?... Она је, као изван себе, укочено бленула у бледо и нагрђено лице свог мртвог сина. * 0 д прплике у ово исто доба седео је газда Симо Ћата за једним столом у ардији газда Вула Брбе. Био је нешто до капетана у Богатићу, па се вратио и узгред свратио у дућан газда Брбин. За столом је седео и газда Вуле. Пред 'Батом 1е стајало пиштољче црног впна и мала винска чашица. Ћата никад није хтео из другог срчета да пије. Он би имао обичај да рекне: „Дајде ми једно буре вина!”, и онда би му се донело његово ппштољче н његова чашица. То су већ знале све мачванске механџије. Газда Симо Ћата није пушио; али опет он није био човек без свог (( ћеифа и он је бурмутисао. Имао је лепу црну бурмутицу од некакве црне смесе и с два лица. Озго на бурмутици беше као неко Фреско: ОТАЏЕННА VI, 21. 5