Topola

64

да стала дизатн а вацело му је морало добро доћи, да му се старији суаарник с пута уЕЛОНИО. Тада се Елпкника, нако је већ бзла чудновате багре, лати смела намишљаја, да н овога пута одсудно зарадн ва добру братовљеву, Набели се и нарумени, помаже уљем, обуче сјзјно одело па оде до Перивла. Знала је, да велпки државнив има осећаја за женсве дражз. Вештвном је увелзчала чар лика свога, којн је негда занео Калију, одушевио Полнгнота, па је тако наизслзла, да изађе пред Перикла, Хтела је, да га наведе, да не загрмп громом олимпског говора свог у народној скушптини, кад буде реч о предлогу, да се Кимон позове натраг. Кад је Перзкле пред собом ввдво чудну ту женсЕвљу, накпнђурену п намазану, опазио је одмах. да је ЕлпвнзЕа дошла само зато, да би га очарала; тако јој је па лвцу исписано било вао неко поуздање, да ће заљубљивог Перивла задело придобити. Перивле је заао, да га сав свет држн за ‘заљубљива па то га је једило. Жестио се, што је то мњење у света све више отпмало маха, при свој његовој озбнљностп и достојанственоств. Па сад још дође та времешна Елпиника и усуди се покушати, да га придобзје јадннм огрпзинама своје лепоте. Од нарави је Пери Еле био благ. Али је на један мах постао неиилоствв; љутило га, што се та накинђурена брката баба занела те мо-