Topola

74

ју му коњи хе ти тај у своја „олимпијска победна кола“ тако их је звао упрегве Парала и Ксантипа, најпосле чак и педагога. Промене ради хватао је ласте по перистилу, севао им крила или вх везивао узицом па вх тако пуштао, да се лепршају. Испрва су и Ксантип и Парад чудили се и чисто плашљиво гледали, шта им ради нови другар. Али се мало по мало стали томе привикавати па би лепо дошли до њега, кад којешта ради, те озбиљно н ревно посматрали му рад. После су му чак ипомагали и напослетку стадоше као мајмунчад за њим радити. Али се ипак на њима видидо, да нису од нарави, као тај неваљалац; еикад нису сами латили се неваљалства каквог. Само су послушно радили оно, што им Алкпвијад нареди. Па рекнем ли ја: ево Мормоее, Емпусе, Аке, вука или коња, што уједа, насмеје се Алкивијад. А кад Ксантип и Пзрал видише, да се Алкивијад смеје и да Мормону и Еипусу и вука п коња за то ни бриге, стану се н она онда смејати. Е тако ти ја изгубим моћ над дедом. Не слушају ме више. Педагог је стар. рпб, што је већ оседио у служби у нас; оао једаред са маслине па дребио ногу а Перикле га онда намести, да надгледа децу. И ту тн је Перпкле опет бао добар предобар, само да роб тај не мора више. у кући ривтати. Тако ти сад вп ватра на огњигату није сигурна од тих бекрија, руше ти