Topola

Нећу твојих стотпну јутара, Седам крава, свих седам музара, Нећу коња, ма к‘о виле били Макар могли и до звезда крили! Ја већ имам свога веренпка, Што је менп и понос и днка, Ал’ он сада светла дара служи, Цара служи, а славом се дружи. Баш јуне мп п опета ппса, А писамце пуно му мирпса Е‘о боспљком да му душа дпше. К’о да писмо рузмарпном нише. То ппсамце тако млого каже То писамце од злата мп драже. Не бпх га за царевину дала. А некмо л’ се за другог удала # * & Нојца, мајка узе свога сина, Благп санак са светлпх висина. Да успава, да тихо уљуља Децу, људе, цвеће п славуља.

272

11ЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА