Topola

ЈГетн санак по травн, по двету Ал га нико не чује у лету, Очп склапа, пупољак затвара Нек’ све ћутп, нека се одмара. И ућута . . . Листак се не нпја, А несташнп ветрпћ не ћарлија, У свем селу нп једнога гласа Нп од петла, нп од вернпх паса. Све почива Мара не почива, Откудаје броји срда жива, На креветцу поред жпшка бдије, Сузе лпје, белу сукњу шпје. „Ћерко моја, што сн тако бледа? Реци мајци, каква ти је беда? Шта је теби, добро моје дете, Те ти сузе од очију лете?“ ..Добила сам једно ппсмо, нано, Али црном булом забулано, Нисмо каже, писмо тужно збори, Да се смрћу мој вереник бори. Не знам шта би, хај, од мене било, Десно моје да с’ сломије крило,

273

ПЕСЗГЕ МИТЕ ПОПОВИЋА