Topola

Ал: осећам да ме нешто кињи, А на срдт камен мп је сиљи. Радост моја, пптомо голупче, Е’о доселе впше мп не гуне, Аовац, туга мучкп га устрели . . . Авај мене, мој голубе белп! II ноћас сам чудан санак снпла. Санак снпла, да сам покров шила Н у венад плела пелен-двеће: Зебња мп је, добра бптп неће!“ „Моме, момдп, да чуднпх сватова! . Нп гајдаша, нп чилих хатова. Нп пешкира, нп лакпх чауша . . . Еуда ће пм, боже простп, душа !Н „Моме, момцп, да чуднпх сватова! Нп венаца, нп рузмарпнова, Па нп енђа, нп свпленпх трака Нп у косп сптнпх пупољака. к „Моме, момцп! . . . Ероз зелено грање Еакво лп се то чује појање?

274

ПЕСМВ МИТЕ ПОИОВИЋА