Topola

Ох, та то је . . . Хај, сирота Мара! . Чисто се и моје срде пара.“ „ Моме, момди! Шта то звона брује? Ох, та то се Рајко сахрањује! . Ох, немојте поред оног дома, Да не свисне од жалости мома!“ Воштанпце беле у чираци, Тужно поју „свети боже“ ђаци, Укопницп сузом земљу росе: Момци Рајка на носпли носе. Бона Мара кроз прозоре гледи, Приелучпкује, стрепи, дркће, бледи, Дикне, врисне, мртва пане доле . . . Сад већ срце ни њено не боле . .

Романца о чели.

У 1 1 "Л. прозором Т Дов’ма на освитку, | Рујна ружа : Таман у развитку:

275

ПКСМВ МПТЕ ПОПОВИЂ.А