Topola

Глава мр клону од дуга века, Жалости веља свуда га нека, У дрном оку суза му плива Тврдо му чело туга целива. Алппне, барде, песниче врли, Што мп у осами на хуму седиш ? Какав ли терет срце тп мори, Те тужтшг, као ветар у гори ?! Алпкн. „За мртвима теку сузе моје За мртвпма срце моје ноје. Леп си. Рнно, ко сунневп зрацп Први сп ми међ први јунаци; Ал’ и ти Геш скоро у гроб лећп Душмане нам нећеш впше сећи, Нп тетпву впше да затегнеш Кад ко Морар, у гробницу легнеш Друзп ће ти над гробнпцом стати С губитка ће грдна заплакати, Ал дићи се нећеш ни ти, јао, Ка ни Морар што је мртав пао. Арз си био, Мораре, ко срна Муња била из ока ти црна, Гњев тн беше ко смртна холуја Сабља твоја ка’ отровна гуја,

339

ПЕСМЕ МИТВ ПОПОВИЋА