Topola

А у боју, гдено самрт косп Ко ватренп ступ јурпшао сп, Тврда стена до основа свога Тресла тп с’ од гласа громовнога Млогн паше од мпшпде твоје А још више гњев тн смлавио је. Ал кад се из боја вратп Мпрно ти је било лпце, Као сунде после кпше Као месец еред ноћице. Ил језеро, кад холује По недрпма му не брује. Сад те ниска крпје рака У дужгап три корака; Тебп, што сп крунам’ трес’о, И у стене пме рез’о, Сурп камен снове чува А гранчица нека сува II увела жута трава Вечнп гроб тп означава. И тп немаш верне мајке Нп драгане немаш, вуче, Да са твоје смрти ране У црнпну се обуче, Да ожалп. кошто ваља Верног побру од сабаља.

340

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА