Topola

132

иоштоване, које ти је Бог као цару дао; иа налито онда желети туЏ, а не задовољити се оиим што имаи№ Ако си баш толико силан, а ти ратуј с варварима, и не нааадај на хришЯане. Помисли само колика бе се крви аролити, колико бе матера децу изгубити, колико бе луба и сеја закукати, колико бе труиова с обе стране пасти г да их итице кљују и зверови једу ?! 1 Ал. лшлго све то осветољубиви дар блгарски не хте пути за мир ; већ поручи Стевану да Ье га уморити највећпм мукама, ако не поднесе свој врат под шегове ноге. То је било у петак, а у суботу 28. Тула год. 1330, догодп се жестока битка. Србп пспраћенп благословом седога крала : „Идпте г дедо, у пме Господа* —, баш око подне ударе на Блгаре у потпуном бојном поретку. Оклопп, штитовп п оружје н>пхово бљештало је на врелим минским зрадима, а рзаве коша п јека бојних труба, потресало је ваздух. Михаиле, дар блгарсКй, уреди своју војску, колико је боле могао; п ступи у бој. Језгром српске војске, коњанпдпма, управљао је 20 годишњп спн Стеванов, младп крал Душан, Србп полете на јурпш. Обе се војске Јуначки понеше, тукућп се копљима, мачевима, u стрелами. Од Блгарске војске многп изгибоше српека војска разбије Блгаре тако, да их примера на бегство. Еад то виде блгарски дар, паже и он бегати ; али му се кош спотакне, те падне п угрува се, а ерпекп војнидп притрче и убпју га. За тпм мртво тело царево натоваре на коња и донесу пред својега крала Стевана. Цео логор бугарски био је освојен, властела (бољари) похватана, прости војниди разоружанп я као суплемениди и једноверди, кућама отпуштени. Најгоре су прошли Татарп. ВЬих су све, па u заробленпке жсекли, да се река Струма крвљу обојила ; а телеса шихова оставили су, да их једу зверови земаљскп и тиде небеске. Само једноверди, Бугари, били су погребенп. 1

1 Примера квышевностп и језпка ст. п срп. словенскога од Ст Новаковића. Рат кра-ьа Сг. Дечанског са бугарекпм царем Михаилом, од Ак. Данила. Стр. 207 216.

2 Тамо. Стр. 211 —213.