Topola

162

„После свршене службе божје отиочео се рад саборски. Изложило се због чега је раздор. Вукашин чврсто и постојано идући за својом дељу, није се ни мало устручавао (устезао) да на сабору,, пред гробом Душановшх. потврђује: да је дар њему оставио да поред Уроша зсмљом управља.“ На сабору су пспитивани они, који су се Душану на самрти затекли, духовнике и кнежеве; народна песма прве олпчнва у протопоп Недељку, а друге у Крале впЬу Марку.... Сабор је пспптао ствар колпко се могло и донесе одлуку, то реши :да је Вукашину оставлена власт, док млада цар не ојача, и да је његово Урошево ираво наслега , и ио роду и ио колену и, да Вукашин ирестане владати на силу. 1 Ну Вукашин говорећп да је решевье збора неправедно и мимо волу Душанову, не хте се по корыта томе решењу и у сабору настане правп метеж. Народ,, којп беше око сабора, прихвати оддуку саборску и узвпкује да је Урошево право п по роду п по колену. На послетку патријарх, као председнпк саборски, предложи п Сабор одлучп: „сваки ткушај Вукашинов, да остане и даље на своме иоложају , иоред цара, има се сматрати као неирвда и насиљвУ По том се сабор разиђе. Вукашпн се повуче у своју облает. Овај сабор држан је 1363 год. Вритивши се у своју облает, Вукашин стане прпкупљатп војску и тражити себи савезнике;но п противница његови нису стајали скрштених руку. Уз Уроша прпстадоше кнез Назар са зетом Буком Бранковићем, Југ Богдан, Никола Алтомановић војвода ужпчки и другн; а уз Вукашина браћа му п БалшиБи, од којпх му један бејаше зет по кћери Милидп (Срацпмпр). У војни која се захсодела, В у кашину исапдне за руном те „ срине“ (збаци) Уроша с престола и Урош иобегне из Призрена, тражећп склоништа у верних властела. После овога догађаја, унутрашње распре све су се више распирпвале, догађајп су били све заплетенији, стање српске царевпне било је све

1 Гласннк XXXY. Млјатовић. Стр. 186—188.

2 Таыо, стр. 189.