Topola

164

друга госпоства, те су ее и они отымали о већу власт, не жалећи што се морала потоком лыти крв народа срнеког, ради нусте обести њихове. Шта су они марили за отадбину чији су синови, чије верне и одане слуге дужни су били иодједнако бити и остати, ti рад које су требали бити добри иоштени, искрени и врли, верни и истрајни ираведни и иросвеЯени, и щи су требали сви од срцЩ љубити и за ну свој живот жртвовати. Њихова ненасита и паклена душа била је жедна власти и господства, те су не штедимиде тратили снагу народну, сматрајућн народ као робове своје, место да су пегое наиредак ујемчавали, да су пегово благостане развијали, и пегову будуЯност осигурали над им је то у моЬп било. Властели српски узрок су те је након смртп Душанове српска држава која је неколико векова трајала, почела нагло оиадати и рупшти се. . . На пима лежи ироклетство народно. . .