Topola

Стога византйски дар пошље поел анике Радомирову брату од стрида, Владиславу, и даже му.- „За што не осветиш ода твога ? Убп Радомира па владај Самуиловом државом, јер је и Самуило твога ода убио и тако се престола докопао. Ја Ру ти дати сребра и злата колико тн je воља, па буди с нама у миру и пријатељству." (Дукљанпн). Владислав пристане на то, и једнога дана, над је с Радомиром ишао у лов, прободе га копљем, и Радомир умре, а он —Владислав постане дарем на место Радомира. Но тек што је постао дар, он се домне бојати да кнез Владимир, као зет Самуилов, не освети смрт шурака свога, Радомира. С тога намасли да убије и Владимира, па га позове к себп да му, тобож, у госте дође. Еосара се пббоји да Владислав не убије Владимира, па га одвраРаше од дуга, говорећп му: „Господару, немој при, да ти се не догодп као и брату моме, но пусти мене, да ја идем и видим, како се о тебп мисли. Па ако му буде воља, нек мене убије, само ти да не иогинеш.“ После овнх речи Еосарцних, он одустане од нутов иња п допусти јој да нде у госте своме братанду Владиславу, којд се претварао да му је мило што је она дошла. После неког времена, он по друга пут дошље посланика Владимиру и позове га к себи говореРи: ето, твоја је жена код нас, па шта јој је било? За што и ти не би дошао те да се лепо проведемо ? Владимир, на нослетку, пристане да иде у госте, али поручи Владиславу, да му по владикама пошље дрвени крстиР и да се на љему закуне: да му неРе ништа рђаво учинити. Владислав зовне два владпке u једног пустињкаа, д& пм крстиР п лажно се закуне да неРе нпкакво зло учинпти Владимиру. Они дођу у Зету, предаду крстиР и Владимир се заједно с њима крене на пут. Владислав јс доиста хтео да убпје Владимира, па с тога је заповедио да се на путу, којим Ре Владимир путовати, сакрије неколико људи, и да га пзненада убију. Ну, на среРу Владимирову, они не дознаду куд Ре он проРп, и он приспе здрав у двор Владиславлев. Чим је Владимр у престошщу приспео, одмах, по владалачком обичају, оде у цркву да заблагодари Богу, што је жив и здрав допутовао.