Topola

52

равници, под предвођељем г Ворђа Провата, крене се проз планпне, да уђе у Зету. Но пут је био тако рђав п узак, да су сами два п два кољаника могли упоредо ића. Ту Војислав нападне на Византијнце, па оспе на ншх : стреле, дрвље и Еамеае са свпју страна тако, да је впзантијска војска била потпуно разбијена. После ове за Византијнде несретне битке, впзантијски дар Михаиле нпје смео нападати выше на Војпслављеву државу, но је оставп на миру. Блгари, пак, видећи, како су се Срби јуначки одбранили, науме и сами да се ослободе византпјскога старешянства, па, по угледу на Србе, дигну п они устанак у Блгарској. 1 Но овај устанак нпје дуго трајао, јер Византијнци ударе с великом војском п помоћу једног пздајника освоје Блгарску п опет је себп подвласте. Војислав је, међу тим, n даље нападао на суседне области византијске. То Византијндима не буде право, те нови византијски дар, Константин IX, наследник Михаилов, поручи Војиславу, да не дира у љегове земље. Но кад и то шиита не поможе, онда византијскп дар ношље велику војску (Августа меседа 1042 год.) против Воислава, а осталим ернским владарима: рашком; босансвом и хумском, који су ирпзнаваљп старешинство његово, пошље много злата и дарова, те их тпм привели, да и они нападну с друге стране на Војислава, којему су завидели с тога, што је он био од њпх сплнији, па су се бојали да он не овлада и њиним земљама. Драчки византйски војвода Михаиле скупи 60.000 војника, иређе нреко реке Бојане а удогори се на равници код града Бара, а хумски кнез Љутовид са војском својом, рашком и босанском продре у Требпње (жупу) и улогори се код Клобука. Но и Војпслав није стајао окрештених руку, него ј? скуппо војске што је могао више. Ал' љегова војска беше веома малена према счлној впзантијској војсди, те за то вовне преда се свих пет својих сиыова и овако им рекне ; „Видите, мили еннови, колика је византијска војска, а нас је према њима врло мало, те се њиховој навали, по свој

I Устанак се у Блгарској днгао у лето 1040 годнее а под предвођењем Петра Дељања.