Topola

придици, нећемо моћи само оружјеи одунрети. За то ћемо, драги спнови, овако да учинимо. Ја ћу с војском да се измичем пспред вихне силе, ua кад се они стану враћати, ја hy све за внма поиздаље ићн док не дођу у теснаце и ту ћу их у по ноћи напасти. Са мном ће бита Гојислав п Радосдав. А вас тројида узмите но десетину најхрабријих војника и понесите са собом трубе, па се попните на она брда кроз која воде теснаци, и разредите се тако да Впзантијнди б} г ду као у опсади. Па кад ја нанаднем на Впзантијнде, заповедићу да се у трубе затруби, а ви чпм чз'јете, онда и ви са свију страна у трубе затрубите и надајте што можете већу вику, да би Византијнцн мисдили да нас има врдо много. За тим дагано сидазите низ брдо и сдободно се прибдижујте виховоме стану; а кад будете бдизу, немојте се попдашити, него јуначки јурппште на вих, па ће их свемогући бог предати у наше руке 1 ." Тројида синова вегових узму сваки но десет људи и разместе се по врховима брда онако, како иије Војисдав казао. А он, пак, остане с Гојисдавом и Радосдавом и остадом војском, нрема византијској војсци, па кад ови ударпше, онда се не хтеше у битку упуштати, него узмидаху иснред вих. Тако Впзантијнди дубоку нродру у Зету и по што се сити наиљачкају, врате се натраг, а Војисдав са својом војском све подако за вима. Ноћ их затече у опим теснацима које су Војисдављеви синови опкодиди били. Тада дође један Баранин (човек из града Бара, који је у то време био у византијским рукама, но у којем је живедо много Срба) и рекне византијском војсковођи Михаилу: Ја сам веран поданик твога цара и за то сам донгао да ти кажем, да добро гдедаш како ћеш с војском жив измаћи; јер си са свију страна опкољен грдпои српском војском 2 . Кад се то рашчу но византијској војсци, онда се она сва веома поплаши. Па и сам војвода беше упда-

■ Дук.ъашш.

2 Војпслав је доцвшје, кад је настао мир, из благодарности богато наградио овог Баранина u још му дао реч, да ни он ни његови синови неће заборавити њега и потомство његово за учшьено велико пријатељство. (Дукљанпн).