Topola

69

да своју власт рашири на две три државице, и да у аима постави за владаре људе из своје породице, или оне, који ће њему бптп верни. Тако је радио Петар Гојниковић, тако п Чеслав, Војпслав, а тако и Бодпн. Бодин је заузео Рашку и Босну, па их није спојпо са својом државом, нпје, дакле, укинуо њихову самосталност, него је у аиыа поставпо за велике жупане своје људе, који су му се заклелп на верност, и који су били аегови васали. Против таквих владара, бунили су се владарп из других државпца, п услед тога били су међусобни ратови. Да би спречили таког владаоца српског, те да не уједнни све државице, владари појединих државица бацали су се у наручја туђинцима, тражили у ьих помоћи и, само да би остали у власти, признавали туђинско господарство. На пример. Михаиле Впшевић, кнез хумски, видевши да П. Гојниковић рашпрује своју државу, и бојеТи се да не заузме и Хум, он доставља блгарском цару Симеуну, да је Петар ступпо у савез против Блгара, прелази сам на страну Симеуну, и Петар губи главу. Тако су владаоцп појединих државица волели признавати власт туђинску, него да се потчине једноме срискоме владару. Тек Немааа је успео да унпшти ове непокорне владаоце појединих државица и да створи једну велику и јаку државу, што су и претходницп његови покушавали, али нису успели. На пр. Чеслав је био ујединио све српске државице, али се задовољио само тим, што су га владари појединпх државица признавали за врховног поглавара. То исто је, у почетку, и Бодин тражио, па је тек доцније, при крају владе, био живо настао; да мисао уједињења потпуно изведе, т. ј. да не буде само врховни поглавар српских засебних државица, него да исте споји у једну целину, у једну велику државу. Ту је мисао прихватио Немања и аегови наследници. Жупани су, дакле, у почетку били изборни, а по том наследии. Престо жупански наслеђивала су браКа под првенством старијега; а ако жупан није имао браће, онда сви сияови заједно, под првенством најстаријега. Тако су Властимира наследили синови: Мутимир, Стројимир и Гој-