Topola

70

пик, поделивши очевпну на три дела, а нрпзнавајући нрвенство најстаријему, Мутимиру. Доцнпје су владари покушавали да униште тај жупан ијски рэд наслеђа, и да поставе нов ред, но ком би наследство прелазнло с оца на најстаријег сина тако, да престолонаследник не дели очевпну са својом браћом него да целом земљом он влада.ll противу тога биле су распре и борбе. Тако, кад је умр’о крал> Михаиле Војислављевнћ, брат његов Р;:дослав тражио је да он наследи престо, а не Михаилов спн Бодин. Збогтога цаслеђа пзроднле су се оне дуге и крваве борбе пзмеђу Михаилових и Радослављевпх Потомака, којпма се изавргпује ово жупанпјско доба. Представнпцп и нриврженицп старог жупанијског реда наслега, били су, уједно, загатитницп и иоборници племенске независности т. ј. да свака сриска државица буде засебна; а прэдставниди новог реда наслеђа, били су, у исто време, и борцп за ујединење свију ерпекпх државица у једну целину , у једну велику , моЯну и самосталну државу. Са сепаратног (засебног) гледпшта, мож’да бп се борци за жупанпјски ред могли и похвалити, и њихов рад одобрит ; али са општег гледиптта, са гледишта интереса васколиког Срнства, борцп за уједињење и нови ред наслеђа, заслужују највећу цену. А да је ујединење сриских племена п државица било од највеће користи по васколпко Српетво, впдп се и отуДа, што су га сиречавали туђинци; Впзантйнци, Блгари и Мацарп. Мале, засебне српске државпце, не могаху нм никада бити опасне; а од велике, уједињене Србпје, туђпнци су се бојали и страховали. Из овога се, дакле, впди: да у овом жупанијском периоду све српске области, нпсу сачињавале једну чврсту, државну целину, веЬ да су оне биле лабава целина земаља на којима Србп живете. А што је то тако било, узрок је: што су сама племена тежила за засебношћу (индивидуалношћу) ; што се велико жупанство мешало у разни.м породицама; п што су протпвници новпх великих жупана и кнезова налазилп помоћи, за своје себпчне планове, изван своје зелгље, у туђина. Понављани унутрашњи ратови, давали су впзантијскпл: царевима згодне при-