Topola

72

својој воли. Кад се судило женскиву поротници су женскпве. Ерађа се разликовала на: иољску и градску; пољска се строжије кажаавала. Кад се нпје могао наћи крпвад плаћа околпна. Пздајника је кнез, или жупан, осуђивао на смрт, а имање вегово разграблено. Распре између „закрвљених* страна (крвна освета), или због „племешптипа* u т. д. решаване су на „станку малой* или „станку великом*. Краљ се световао са својим жунанима или кнежевима, и то је био „ кралевски суд“. Било је још и робова. То су остади од покорених народа; а пса свим сыромашнп луди продавали су се у роиетво. Главно занимање впхово било је : землорадња и сточарство. Неретљанп су се бавили и мореиловством. У оним крајевима који су нокрај језера, мора и река, бавили су се п роболовом. Обрађивали су: пшеницу, јечам, овас, раж, и просо. Од иоврћа ималп су: боб, грах, репу, д бЩ (сочиво) п лук. Земљу су орали, плугом или ралпдом, у бразде, а сејали су као што се и данас сеје. Жито су жн>ели ершом; за кошеве имали су косу; за копаве лготику; за сечеве сикиру; за набијаве мал; и тако даже. Пшеницу су сејали у два маха: у зиму, озимицу, у пролеће, јарицу. Некад су зрно жрввали на жрвву, но додније су имали суваче и иоточаре (водениде). За вршеве тежачких послова употребљавали су: волове, кове и магарце. Еовима и магарцима товарили су терете на леђа. Становниди у равнијпм местима имали су још и тал,иге, у које су упревали нова. Становниди у брдскиы крајевпма поглавито су се бавили сточарством. Имали су доста: говвди, коза и оваца, од којих су добијали : млеко, сир, скоруп, кожу, лој и месо. Од овче и козје коже правили су кожухе; од говеђе и ковске, оианкё. Пеки су се бавили и ичеларством, и добијали : мед и восак. Од пчеларева је велика корнет. Занати нпсу били тодико развијени да је за сваки занят био занатлија; него су, махом, занате родили но-