Topola

73

јединк чланови ку/ine задруге, као шхо и данас по сеоскпм кућама пма, да ко од задругара уме да начини: лопату, грабуље, кола, и т. д. и ако то nuje нигде учио. Тако су Срби умели: тесати, дуисти длетом, правити норита, бачве п т. д. Отуда су и данас Срби из Старе Србије u Македоније добра дгунђери (зидари и дрводеље). Жене су сејале Яетен (лан) и кудељу (коношьу) и од њих ткале без (платно), од ког су градиле рубле; а од вуне су илеле чарапе. Још су и сукно градилп (на ваљавицама). Жена се звала владика, и стуианица, т. ј. стуб на ком се куЬа држи. Куће су им биле раздалеко једна од друге; а подизали су их, обично, у сред имања. Око куће (дома) нмали су дтр (авлију), и у тему друге зградв и стаје за стоку и храну. Пмали су и -вртове, у којима су гајили јабуке, крутке, шљиве, трешње и т. д. Уз кућу су имали и доста живине: гусака, патака, кокбшију и ћурака. У почетку су продавали и куповали само иокретни иредмети; а после и неиокретни. При свакој продаји морали су бпти сведоци и жупани, или гьихни заменили. Новаца у почетку није било, већ су давате ствари за стварп промена у натури. Доцније су унесени римски новци, и њима су се служили. Оружје им је било: кошье, стрела, мач, праћка, секира и штит. Најрадије су се борили иза заседа. За време рата ратовали су сви који су били дорасли за оружје. 1 Вера. Као год што човек није био од искони овакав какав је, ни телесно ни умно, него је, из века у век, развијао се по ириродним законима; и као што су све људске творевине постале и усавршавале се мало по мало; исто тако и веровагье (односно вера) није било у век овако као кво је, него се је и оно, према разним приликама, развезло и снажило, па отуд и разне регилије (вере) постале. Онде, где су се ирво јавила осећања радости, жалости, задовољства и туге, у првој заједници људској, у иородици, дакле, никла је мисао о наставку оюиоота после смрти, и о неким вишим надарироднгш силама, о разним

1 Codex Dipl. Кукуљевића.