Topola

Uspomena l’jepih, minulih vremena neka naše mlade okrijepi sile za nova nam djela na stazi junaka. Bogovima treba mnogog vrstnog muža za svetu im službu na širokom sv’jetu, pak su tako oni mislili i na te, te ne htjeli, da se pridružuješ ocu onda, kada podje zlovoljan u Orkus. Orest. Kamo sreće, da sam, primivši ga za skut, otišao s njime ! Pilad. Ali koji tebe odvratiše tada. skrbješe i za me, ja bo ni sâm ne znam, što bi sa mnom bilo, da mi ti ne živiš, jer od malih nogu samo za te živim, i živjeti žudim. Orest. Kad me tvoja kuća pod okrilje primi, tvoj plemenit otac ljubazno i mudro odgajaše mladi, već suveli cv'jetak, a ti svaki dan bi, svedj veseo druže, nalik šarenomu lagašnom leptiru, kada oko mrkog zatrepeli cv’jeća, oko mene novim bajao životom, i u moje grudi Ijev’o radost svoju, da sam s tobom, svoje zaboraviv jade, u mladosti lakoj i punoj živom, zanesen i blažen, prosanjao dane, Pilad Tad moj život poče, kad te ljubit začeh.

36