Topola

59

Nje liepomu Ijubovniku U obraz jedan zrak udari, Svak to uze za zlamenje, Da vlas’ višnja to učini, Da Miljenko sadružen je Liepoj Dubravci, a ne ini, Tim vas kolik puk se uzbuni, I zavapi u sve glase, Da se volja božja izpuni, Dočim liepu liepa da se. Iz ruka se tako ote Grdanovieh liepa vila, I da, komu cić lipote Nje pristoji liepos mila. Tim Miljenko, sad veselij’ I čestitij’ neg ikada, Lipos dragu, ku svedj želi, Kad.manje ufa, steče sada.

Ljubdrag.

Poznam i to, riet’ je triebi, Vrh vladanja svieh na svitu Da vladalac višnji s nebi Ima pomnju posobitu. Da se on danas ne nadkloni Vrh Dubrave ove naše, Po tle idjahu svi zakoni, Sloboda se satiraše.

Glasnik.

Ali eto, gdi skače k nam kolo satira, Poznat' je kuhače i glumce od pira;