Topola

12

Bit ćeš ti, bit će tu Dubravka gizdava, Kroz rajsku lipotu koja te skončava. Veseo se za to kaži; Znaš, običaj ka je mila, Pastier najljepši i najdraži Da najljepšu steče od vila. Ti si liep, liepa ona; draga ona, drag si ti: Srca vam razdiona Ijubav će sdružiti.

Miljenko.

Ne scieni, da sliepe toli oči imara ja, Da ures me liepe ne poznam od raja: Sunce iz nje sja oči’, a zora iz čela, Bieli dan s iztoči pogleda vesela, Tiem svud noć mrkla je, gdi svietli zrak gledan Ni’e me vil’, koja je sunce, zora, i moj dan. Ljubmire, kud ti hoć’, vodi me, s tobom grem, Mu liepu da mi je moć’ prie vidit’, neg umrem.

Ljubmir.

Da, sa mnom hod’ sada, i veće spravljaj pir Od našieh livada najljepši ko pastir, I ako strah dosle ima tva mlados, ostavi Košutam plasima u ovoj dubravi. Ali smiej, i veća ufanja prilaga’: Er Ijubav i sreća smione pomaga.

Miljenko.

Tamni strah, jaoh, mene mladjahna ne tiri, Slobodan u stiene pošo bih sred zviri.

Ljubmir.

Ne veće naprieda, Miljenko, nu pazi, S dragoga pogleda gdi ti dan izlazi.