Topola

11

Ali još, jaoh, i u svrsi Nemilosna mom životu Od kamena kažeš prsi, Kriješ rajsku tvu Ijepotu.

Skazanje četvrto.

LJUBMIR I MILJEKKO.

Ljubmir.

Miljenko, kuda toj tužeći sam hodiš? Sto uzroči nepokoj, u kom se nahodiš? Ah, da li žalostan drug mili moj bit će, Veseo u što dan svakomu osviće?

Miljenko.

Ljubmire, komu je sudjeno tužiti, Ne pozna ni čuje radosti na sviti. Ja služim gospodju sletjelu iz raja, Ali ona za moju vik službu ne haja. Za onom, ka meni prika je saviše, Zivot moj stravljeni uzdišuć izdiše.

Ljubmir.

Miljenko, prosti mi, ludos je mriet s tegd; Sami smo uzrok mi svega zla našega. Nesvies je toj vrla zareć’ se u sebi, Da je žena umrla božica od nebi. Pastirica iz sela našega ovoga Tebe je zaniela s uresa miloga; Pastieri, znaš, da svi i vile gizdave Na dan se kupe ovi na mile zabave.