Topola

31

Nu me strah, da veća, neg je igda bila, Danas kar i smeća ne bude od vila. Er vila mnogo je sred ove Dubrave, Liepe se ke broje i zovu gizdave, I svaka umnaža sve dike jedine, I cieni, da je draža i Ijepša neg sve ine. Tim težak na se trad taj će uzet’, vidim ja, Tko činit’ ima sud, koja je najljepša.

Tratorko.

Tač da je pomnja ma suditi to danas, Nemiran veoma i smeten bio bih vas. U skupu od vila toliko gizdavieh Riet’, jedna da je mila i draža oda svieh Za od jedne dobiti prijazan s te hvale, Sa sviem se svaditi, sve izgubit’ ostale: Nikako pamet ni od mudra čovjeka; A bog te ukloni od ženskieh jezika.

Ljubmir.

Tko je na to obran, ti neka se tim brine; Hod’mo mi iskati ostale družine. 'Odu.)

Skazanje drugo.

Vuk, Satir.

Tebi u dar i na čas’, Zagorko, sve vile, Ovce su sva ma čas’ ovako pretile. Po vodah i gorah ovako teci ti, A od stada ne imaj strah, ja ću t’ ga čuvati. Tko ono, tko ovo, nastoji svak za se, A svak, što je osnovo, izatkat’ uzda se.