Topola

32

A moj glad ovi dan kradjom se utješa, Lupež sam izvrstan, izvrsna izješa. Kupe se svatovi, spravlja se nevjesta, Pir se od svud gotovi najljepši od mjesta. Kad tamo podje svak pomoć’ peć' i varit’, Neka je meni pak na pusto udarit’. Bio bi grieh, kad gosti svak se ini i štuje, Da trbuh moj posti i prazan gladuje. Zaludu ovi dan slobodi svećen m, Neg da je svak slobodan, što hoće, da čini. Ni narav zaludu ruke mi ove da, Neg njima da budu pomoć’ se ja sada. Njeka se besjeda njekoga i danas Vieka još spovieda, ki od zlata bješe vas. Na svietu sve što je, tad staše obćeno, Još moje i tvoje ne bješe rodjeno. Granice se od Ijudi ne bjehu zabile, Ni mjerom sve svudi otišlo na dile. Blizu tieh vremena davnjijeh od zlata Gora u nas kamena hranjaše Brgata, Gora, ka tada sva u dubju veliku Gusta se dubrava vidjaše putniku. Brgat, ki stanova u gorskoj dubravi, Zakona cić nova staroga ne ostavi, Kazati pače uze, da; Ijudi po svietu Razdielit’ niesu se mogli mu u štetu. Tim er se poteža, i ko ja svud brz bi, Slovuća lupeža ime i glas on dobi. A gori, u koj sta, i ka je vrhu nas, Od Brgata istoga Brgat je ime i danas. Od Brgata ovoga, ki je krasti svud išo, Početak od moga traga je izišo.