Topola

I djedu slobodnom unuk sam slobodni, Vodeći u rodnom Brgatu zlatne dni. Tko ne ima ni njive, ni vrta, ni stada, Da tudjiem ne žive, umro bi od glada. Ja pljezim i lazim, i ulagam svud ruke, Obiinos’ gdi pazim od stoke i muke. Uhodim i prežim po pašah imanja, I nad sviem lupežim imam čas’ od znanja. Nu tko se hitrosti mom stavlja, ni’e toga; Er častim i gostim i čitam svakoga.

Skazanje treće.

STOJSA I VUK SATIR

Stojna.

Tudjiem se ne hrani! Daj mi ovcu, lupežu, Prie neg te seljani uhite i svežu. Da li se ti krasti bez straha postavi, Kad blag dan svak časti u ovoj Dubravi? Pače sam na zlo brz uhodiš livade. Brže tu ovcu vrz’, koju mi ukrade.

Vuk.

Stan’, ženo! Kud srtiš? Ne poznaš, tko sam ja? Prie neg se uprtiš u zlo tv6, idji tja. Lupeža, koga ti u meni ugleda, Bez smeće, velju ti, ohaj me se ureda; Er da znaš u sebi, koja je ma sila, I ovcu i sve bi stado mi pustila.

Stojna.

Ja silu svu tvoju ne scienim ni pera; Ovcu mi da’ moju, kleta ti namjera!

33