Topola

je pisao razne poslanice, ode, elegije, prevodio rimske i grčke klasike, sastavljao pripoviesti i po koju komediju ili komičnu operu. To bijaže doba, gdje je mnogi francuzki gimnazista na školskoj klupi kovao i snovao tragediju svoju. Mladi je Hugo napisao svoju »Artamenu« i »Atheliju«. Victor Hugo spalio je većinu tih svojih prvenaca, što ih je spjevao u tom zavodu od 13. do 15. godine svoje, a na zadnjem svežčiću od onih, što ih je sačuvao za uspomenu, napisao je je ove rieči: »Ludorije, koje sam napisao prije rodjenja svoga«. Otuda se vidi, kako je on dobro znao, koliko vriede ti njegovi prvenci, ali se ujedno vidi i to, da je onda, kad je taj čudan nadpis napisao, već upoznao svoj pjesnički poziv, i da je onaj čas, kad se je razstao sa svojim djetinjstvom i progledao u svoju budućnost, smatrao svojim duševnim rodjenjem. Neki mu životopisac veli, da se iz tih prvih pokušaja vidi, da će taj poletarac postati orlom, koji će se vinuti nebu pod oblake. U obće se u tim prvim stihovima opaža jako dojam matere mu, koja je i sama imala prilično pjesničkoga dara. Njezinom je brižnom odgoju imao pjesnik mnogo štošta da zahvali. Mnoge su mu lirske pjesme upravo samo odjek djetinjske Ijubavi, a kako mu je mati revno pristajala uz kraljevsku stranku, nije ni čudo, da prvenci mladoga Huga odišu mržnjom na revoluciju i Napoleona. Poslije bitke kod Waterloa trinaestgodišnje momče Napoleonu ovako zbori: »Dršći! evo časa, gdje će sudbina tvoju mrzku slavu skršiti . . . Pa, kad si narodnom krvi htio da spaseš tvoju propast, mi smo jadnici ronih suze sa tvoga pada. Oj polje waterlovsko! oj, nezaboravljeni boju! Ti si za nas dan sreće i jada!« Pjesnički mu poziv nije bio po volji njegovu otcu. Gjeneral je htio, da mu sin Victor izuči politehniku, te je on morao polaziti predavanja 0 prirodnim naukama u liceju Louisle Grandovu. Nu u Victora je već bila ona željezna volja, sa koje će kasnije postati tvrdokornim prognanikom. Dne 10. srpnja god. 1816. napisa on u svojem dnevniku: »Hoću da budem Chataeubriand ili ništa«. Godine 1817. razpiše ffancuzka akademija nagradu za

198

Victor Hugo.