Topola

овако: -Дете дошло из чкоде, па скинуло торбу п турило на кубе. А несрећна Цвета потегни те подложн кубе, а не уђе у собу да видп, има ли што на њему. Кубе тп се лепо прегреје, те му торба прогори п у њој нзгори Му некака весела Стојна....“ У том умре трећп јој син Никола, који беше настао да чува козе место Јове. Јова јој тада таман беше свршно сва четири разреда основне школе. Он сад опет дође у село да чува козе. И чува их целу једну зиму, и записива плајвазом по печуркама нмена својих другова и својих сродника, чптаљудима „ппсме“, ,позиве“, „облигацнје“, ,квите“, и иде с кметовима по селу те купи порез и бележп колико ко даде. Куку, леле мене, мајци црној! Онај ми красник умре. Иака му црна земљица 1 А овај ми се други омете; сад ни у врећу ни у торбу, нп тамо ни овамо!... Што је вајда мајци, што јој би на чколи четири године? Што је вајда детету моме, што се мучи толико, па сад опет да газп ово калиште н да зебе по овим брдима?... Јок, Бога ми! Ја тако не могу! Те две жалости поднет’ не могу! Но узни одма’ то дете собом и води у чколу одакле си га и довео! Ама, који ти је ђаво, те си се тако проџандрљивила! Зар ја то не волим; ал' ко ће стоку да гледа? И чим да га издржаваш? одговараше Анђелко.

33

ЗАГОРКИЊА