Topola

Ја, Бога мп, не знап! Како сам се мунида до сад, тако ћу и од сад. И ево п овп мпађи, Станимир, настаје; а дотпе макар п слукне како погодинп: тек он нек нде. А за издржавање, како си и до сад? Што мопг подај, а што не мош нико неће од тебе нн тражит’; а дете је појаче п ваљатно, па ће се п само за себе састарават’?...“ Мене п капетан вепи, п поп Мпка, п Браљпнац, п учптељ Вујпда, п Спма, п Петрпћ мдогп мп зборе: Добро тн је дете, Ђеде, штета да га узпмаш пз чкоде, но подај га, нек пде, нек учп веће науке. А ја, ка, вељу нећемо моћ’ без њега, нећемо моћ’ обдржат’; па дете, као дете, пде у далек свет, па шта знамо шта може бпт’ ? Пма свакојакога света: навешће ни неко дете, бојим се, на како здо, те да под старос’ паднемо под резидук то не могу!.... Тебе људп добро зборе. А тп сад мећп опетнде 1 ) ине дај! Ама матер, чуда! Ја не вељу да не дам, но нећемо моћ' обдржат’? Како сн до сад? До сад је бпло .тасно: ту близу на очпма, код свога човека ка код куће. А где је себе Крушевад е.г’ Крагујевад! Па то су ведпке варошп; ту трошка ваља, шта је тебн?!

Ј ) Метати опетице значи варакати, увпјати.

34