Topola

163

ставу оне речп, којом се она означава на матерњем језику. У везп је с овим пнтање, да_ли да буде и насгава на туђем језику на часовима, кад се он учи. Ово би се могло покушатп некп пут у најстарпјнм разреднма, и то у облику разговора о неком делу, немачком или Француском, које је ранпје прочитано, преведено п објашњено. Али ту треба доста вештине у јасном изражавању и пнтересантном предавању, при чем се тежи изрази и обрти замењују и објашњавају лакшима и ирзиатијима; иу ако при свем том остане иешто нејасно за ученпке, онда им се то мора објаснити матерњим језиком. У настави је најважнији захтев јасност онога, што се .нредаје и учи; јер оно што ]е за ученике неразумљпво, не може утицати на образовање њихова разума, па макар га и на иамет научили. д)- При арвом учењу живога тућега језика полази се од говора. Наставник искаже сасвим разговетно једну кратку реченицу, у којој има, може бити, једна реч позната, и каже њен смисао. Затим је понови полагано, одвајајући и оштро наглашујући сваку реч у њој, и каже значење сваке речи засебно, а ученици преведу целу реченицу. После тога наставник још једаи пут поновн ту реченицу, и позове ученике, да је сви у хору гласно изговоре После, поједини ученици поиављају реченицу и казују у њој змачење сваке речи. Сад наставнпк измени нешто у тој реченици и објасни ту измену; а ученици преведу тако из-