Topola

упознају у добрим преводима на свом народном језику, плп пак на немачком пли Француском језпку. Кад ученицп добро науче један туђ језик, па пореде готове преводе с оригпналним делима, онда he увидетп, како је то тешко превести нешто верно п леио на матерњн Језик; ово важи нарочито за иојетске пропзводе. Ако се нешто преведе верно онда није увек лепо; а ако је превод леп, онда нпјв увек веран. Такво поређење даје ученицима, нов интерес за проучавање туђега језика и туђе оригнналие литературе. У школи се тражи увек на првом месту веран превод, често п од речи до речи; а после се допушта и слободан превод, где се пази, да мисли остану исте, а облици могу бити п друкчији. Прп учењу живога туђега језика може бити п обрнутога иревођења, с обзиром на практичну употребу овога знања. При том се јаче истичу особености туђега језика према матерњем језику, а нарочпто ред речи у реченицама. За ова вежбања могли бп се згодио употребитп готовп преводи с туђега језика, као н. пр. кад би се ученпцима задало, да из српскога превода светога писма преведу неке одсеке на немачки пли Францускп језик, па да после свој превод иореде с пемачким или Француским преводом светога писма, кад им се овај превод да у руке. При том бп наставник могао диктовати српски, а ученици да ппшу то нсто одмах Пемачки илп Францускп [екстемпорале); пу ћошто је ово теже, то нека уче-

167