Topola

182

4) Знање, које ученпци добију учењем земњописа, моћи he корисно употребитп при учењу природно - математпчких и историјских наука ; а оно налази п арактичне прпмене код трговаца, занатлија, Фабриканата, бродара, војнпка, новпнара н т. д. 5) Најпосле, геограФпјска је настава важна још пс гледпшта дидактичне концентрације. јер се у њој могу усредсредити сви други наставнп предметп, и то математика с математичким земњописом, природне науке с физичким зем.вописом, а друштвене науке, уметностп п обпчне вештпне с иолитичким земљописом. С тога је геограФија врло важан предмет за образовање ученика средњпх школа, бпло да се пзучава више с природно -математпчкога гледпшта, илп више с политичко-псторијскога гледпшта. У првом случају, земљолис би ушао у ред прпродно-математичких наука, а у другом случају у ред социјалних наука. А кад се у њему обе стране подједнако обрађују, онда је он најзгоднији предмет за концентровање наставе у том смислу, да се по нешто, што се учи нарочито у математици, физицн, јестаственици и историјп, овде заједио састави, понови и примени. 6) Географска се настава расиоређује обично тако, да се у шест ннжих разреда учи земљопис одвојено, а у иајвишим разредпма заједно с псторијом. Полази се од познавања отацбине , па се одмах прелази на земљину куглу, да би ученицп што пре добилп иреглед земљине иовришне (у I.