Topola

183

разреду). Затим се они упознају с појединим deловима. земље , почињући с Европом , и у њој са српском земљом, или с балканскпм полуострвом у 11. и 111. разреду), па после се прелази на Азију п АФрику, и завршује се с Америком и Аустралијом (у IV. разреду). После тога долази физичка, и математичка, геограФИЈа (у V. и VL разреду), од чести у везп с геологијом (у VII разреду), и најпосле се уз предавања из историје допуњава, проширује и утврђује знање ученика из политичкога земљопнса. При избору материјала. из геограФпје пазп се, да се најопширније упозна сриска земља (све српске областп), после оне земље које су у суседству са српском земљом, а затим словенске земље и оне државе, чија се псторија опширно предаје, дакле културне земље. Није потребно да се памћење ученика замара опширним проучавањем и других земаља; а не би било природно, кад би они неку туђу земљу боље познавали него своју отаџбину. Духовно образовање уненика не би много добило, кад би они нарочито изучавали земље, у којима живе дивљаци и нецивилизовани народи, јер то се знање не може довести у везу с историјском наставом, која је од највеће важности за образовање. в) При геограФСкој настави влада па иижем ступњу аналитички метод, а на вишем ступњу хеуристички и генетички метод. Оиамо се ученици баве више посматрањем поједииих места, брда, река, области, држава и т. д., а овде више